ШАКА

 "Види, пожари поред пруге!"

Од последњег проласка воза шести сат

трећа кућа гори, ниска, чађава цела, углављена између

шљунковитог друма и шљунка дробљеног међу шине

воз је прошао, шести је сат, трећа кућа

празан одјек неке птице, горе, стење

а пламен кружи иза уха

и куће се губе у језичцима скерлетним и

жутим и искричавим димовима сваке поједине греде

сваке циглице ужарене, стакласте под пламенитим прстом

од зглобова који се ломе и пуцају гласно

прасне прст, некад цела шака, некад

цело тело једно или стоструко

покренуто, укочено, ишчилело, још само

на рожњачи на смрт преплашене деце још

само секунд или пар или

десет, док не одјекне шамар све до последње

куће у низу, од три у низу, шамар, прасак шамара или

одјек праска... следећи воз тандрче, севају по рошчићима његовим

ситни, понеки, неплодни прамичци

а лица слепљена са прозорским стаклима

буље, непристојно буље

пожар их мимоилази, а жудња им у очима.