понедељак, 24. мај 2010.

ПОДСТАНАР

Где су трагови. У сенци иза књига на мојој полици.
Отисци влажног стопала на топлом паркету, огреботине,
бели трагови иза помицања клавира. Прекиди, зарези
у ваздуху. Похабани прагови врата, од наглих улазака,
од насртаја на врата, креч згребан, огуљен са зидова,
ниско, у висини кваке. Где су шумови кућних уређаја,
бесна оглашавања беле технике, тужни притисак
у цевима. Грана која запиње у шалонима, спуштеним
напола, заглављеним, непокретним. Где су ружно
савијени крајеви тепиха, олињале стазе, ноге
столица у које ударам у мимоходу. Кратки тактови,
чудно прецизни, делови етида урезани у ваздуху,
поподнева и јутра у немилосрдном вежбању. Покрет
леве руке, понављан, над столом, пред затвореним
прозором, између одшкринутих прозорских крила.
Где је празан ходник, мрачан и коначан, трупкање
папуча у глуво доба. Прамен слатког дима са врелог
лима попрсканог водом. Кренуо сам зубима,
шкргут'о у више гласова. Глухо њихање паучине
у сваком углу, у свакој соби, исто звучи. Где су
остаци, отпад иза људи, са којима делим станиште.

D S C H