Mohsen Daemi - posthuman 2

ПОЧЕТАК ДАНА


Смешан неки човечуљак
у пругастим ногавицама
примиче се рано јутром
напуштеним киосцима
поред бивше окретнице
Ластиних аутобуса.

Извуче из својих гаћа
прекомерно коришћени
порнографски часопис, па
иза канти сакривши се,
препуних људског отпада,
почиње да радњу ради.

Пошто се растеретио
(и спаковао алатку)
још задихан и ознојен
искаче из свог скровишта,
на сав глас завијајући
најдражу свадбарску песму...

А шта сам ја ту тражио?
И, уопште, ко сам па ја
да се забављам срамотом
тужног оног човечуљка?
Нека га, нек' пева, срећан,
нек' скаче празном улицом!

Отпратићу га погледом,
када друкчије већ нећу;
шутнућу тек неко псето,
пљунућу што даље могу,
да ми дан забавно почне
да ми се кући не враћа.