Homme au mouton, manger de pasteque et flutiste, Pablo Picasso, 1967.

МРТВИ БЛИЗАНАЦ

  

Имао сам брата. И мој га је брат имао.

Пола мене на њега је утрошено.

Сад погледам на жуту и румену јабуку на столу,

бокор се младих далија закикоће у мом болу,

а на троношцу кога само за краљеве износим

не седи ми брат, с чланком голим, ногама босим.

Сиве мачке терам с прага, слатко ужинам с пужевима,

кукају мајке моје деце када их преотимам мужевима,

али брата мога нема да ме позове кроз завесе,

да идемо заједно на трг, где се спремају да га обесе.

Док тражим мудрост риба по житком муљу,

врбе, црне и нехотичне, завирију ми под кошуљу.

Нисам млад више. Мој брат брже од мене стари.

Седимо нас двојица. Трећи кроз грање вири.

The Hanged Man, 12-та карта тарота, Pamela Coleman Smith, circa 1910.

МИ, НЕГДЕ ДРВО

   

Пред другима

из гуше ништа

Шарене траке

око женских прса

Од облака руке

По земљи

мекан знак хода

уводи у круг

У кругу вода

да освежи очи

вода кости

Јутром стрепња рађа

Опет граја се стишава

иступе људи ван

Стану, ми ћутимо

Ћутња дуби кроз дрво тишине

Mot skogen II, Edvard Munch, 1915.

РАСПЕТ У ШУМИ

  

Дигнем руке да шчепам небо

али се у гране разних дрвета

сам запетљава мој облик.

Ухваћен тако њушим низ ветар

где под крушком неком најзад

последњи замукне источник.

И дуго ме жеђ још разапетог држи

– а шума је свуда, месо јој гори.