Песма 18, Маки Хаку, 1969.

 ВОДА

  

Нагнем обе шаке

да потече

из њих.

И шта сам чекао

ево где сам

дочекао:

песме стена одмах

испуне ми

месо.

Стршљен ми откине

важан комад

без питања.

Вода ко да није

с нама у тој

замци.

Испражњених шака

гледам како

све нестаје.