четвртак, 10. децембар 2015.


С. Дали, Сломљени мост и сан, 1945.

БЕСКРАЈНО ДУГ ЗАЛАЗАК СУНЦА ПОСМАТРАН СА ПЕТРОВАРАДИНСКЕ ТВРЂАВЕ


Негде
на граници са Хадом
изгрижен до крви
и опрљен заласком сунца
сакривао је Месец у нити ватре
своје бескрајно тужно лице

Негде
на граници са Хадом
чуло се кевтање подављених паса
које је залазак сунца бескрајно омамио
и залазак сунца у бескрајно завео
сада их залазак сунца
бескрајно дуго
води ка обали

Негде
на граници са Хадом
у косе људи
бескрајно осивеле
и за њихове главе
од сунца бескрајно отупеле
лепио је залазак
своје најруменије цветове

Негде
на граници са Хадом
једино се видела
бескрајно замућена река
и бескрајни у свему људи
који су прелазили понтонски мост

13.9.99.