петак, 17. октобар 2014.
НЕОЛИТ
Овде се чини да је све на домаку руке.
Д. Срејовић
1.
Стремљење кругу увек је онај
закон што одваја будне од нехотичних;
руј од трпљења, и празне карлице;
по кршевима празник гладних
стапа у једно што су два ил' три.
2.
Снага да се кружи беше, и биће,
воља вододелнице; глава у линијама
плоча је од семена; кад стране хтења
разоткрију скривени наход кремена,
оштреног, из дроба у фини алат.
3.
Смисао кружног био је присутан
у дану тровања опаком ватром,
кад сва пажња окрену на лик;
строп се склопио, маглом од глине,
опека ликујући као да прогледа.
4.
Зарекао сам се кругу да нећу
даље у крв да загледам дубоко;
вода се сили, на зло и напаст,
и буди у крину; ту луда, бела,
у недрима сања стари сан.
5.
Вера је заокружила тиме, и
рађа се звук из тајне плоти;
глуми жељу у новом камену,
док стари трпи страшно ломљење
у глави од свесне шупљине.
6.
Волећу овај круг од земље:
носи га јаки глас будиље,
јер је празан валов, мрчава сита,
а стопа у влази, шара у соју,
слика смирај дана.
Пријавите се на:
Постови (Atom)