РАСПЕТ У ШУМИ
Дигнем руке да шчепам небо
али се у гране разних дрвета
сам запетљава мој облик.
Ухваћен тако њушим низ ветар
где под крушком неком најзад
последњи замукне источник.
И дуго ме жеђ још разапетог држи
– а шума је свуда, месо јој гори.
Нема коментара:
Постави коментар