недеља, 07. децембар 2014.


РАСПЕТ У ШУМИ
  



Дигнем руке да шчепам небо
али се у гране разних дрвета
сам запетљава мој облик.

Ухваћен тако њушим низ ветар
где под крушком неком најзад
последњи замукне источник.

И дуго ме жеђ још разапетог држи
– а шума је свуда, месо јој гори.


Нема коментара: