ПОДСТАНАР

Где су трагови. У сенци иза књига на мојој полици.

Отисци влажног стопала на топлом паркету, огреботине,

бели трагови иза помицања клавира. Прекиди, зарези

у ваздуху. Похабани прагови врата, од наглих улазака,

од насртаја на врата, креч згребан, огуљен са зидова,

ниско, у висини кваке. Где су шумови кућних уређаја,

бесна оглашавања беле технике, тужни притисак

у цевима. Грана која запиње у шалонима, спуштеним

напола, заглављеним, непокретним. Где су ружно

савијени крајеви тепиха, олињале стазе, ноге

столица у које ударам у мимоходу. Кратки тактови,

чудно прецизни, делови етида урезани у ваздуху,

поподнева и јутра у немилосрдном вежбању. Покрет

леве руке, понављан, над столом, пред затвореним

прозором, између одшкринутих прозорских крила.

Где је празан ходник, мрачан и коначан, трупкање

папуча у глуво доба. Прамен слатког дима са врелог

лима попрсканог водом. Кренуо сам зубима,

шкргут'о у више гласова. Глухо њихање паучине

у сваком углу, у свакој соби, исто звучи. Где су

остаци, отпад иза људи, са којима делим станиште.

D S C H