ГАЋЕ У ОБЛАЦИМА


На тргу, међу блудним ђокондама и господом,
сретнем тужног медведа у плавом комбинезону;
поносна животиња моли од пролазника пажњу,
а празан јој је шешир, и музика не свира.

Немам више нерава... – медведу тужни
знам да си овде пао у немилост;
телефонирај, кад стигнеш, Љиљи Брик и кажи:
нарови су презрели, парламент је општа лудница,
нек' ослушне звезду и то бледо јечање
што одмиче, све даље, у међупланетарну тмину;
нек' се стрпи, ако може, док се операција не сврши
и не одвоје нас колективно од скамењених кичми.

Медведу, кажи Љиљи: кад би отишла из овог града
народ из тамница би ћораву птицу потплатио
да му свеже сунчане бакље кријумчари у нокту;
и питај је, медведу, где су снегови прошлог лета,
питај је зна ли да богови одавно не маре за нас...