четвртак, 14. јануар 2016.

САМОУБИСТВО


Ево ме где сам, изгубивши име
изгубио снагу да на суром откосу
остављам печате наглих буђења;
у сигурности бескрајних чуђења
чекам да ме биљке испусте, кô росу.
Да су сви светови овакви кад презиме

трајни и незаборавни у света поднева,
да се сви заплету у нове далеководе
кад узлећу, црна јата, обезглављена.
Сам бих ловио та јата прослављена,
што сенку осмеха на очајне спроводе
бацају, у игри тешких бројева.

Рачунам, још ћу чути мрачне цвркуте:
видећу, над главом, тужне цветове жуте.


јануар, 2009.

Нема коментара: