САМОУБИСТВО

Ево ме где сам, изгубивши име

изгубио снагу да на суром откосу

остављам печате наглих буђења;

у сигурности бескрајних чуђења

чекам да ме биљке испусте, кô росу.

Да су сви светови овакви кад презиме

трајни и незаборавни у света поднева,

да се сви заплету у нове далеководе

кад узлећу, црна јата, обезглављена.

Сам бих ловио та јата прослављена,

што сенку осмеха на очајне спроводе

бацају, у игри тешких бројева.

Рачунам, још ћу чути мрачне цвркуте:

видећу, над главом, тужне цветове жуте.

јануар, 2009.