МОРСКИ ПЕЈЗАЖ. ГОЛИ ЉУДИ

                 1.

Заправо смо обоје успорили

гажење по бешумној обали

(дражи нас чекање, видиш?)

Млада сам плот, још,

способан да осетим глад,

ти остајеш без прстију

сваким пребрзим кораком.

Срећемо се, као две змије,

преплићемо наше одбачене коже,

у  преломе језика хватамо се.

                 2.

Дигнем мало надланицу

да ублажим злато што сече таласе.

Најлепши део мене

у белини лежи и личи на тебе.

(Мислим) можда смо свест облутака

заробљена међу четири ограничена уда,

можда је и море кратког века.

Ми се дижемо кад дође ветар,

тонемо бучно, као лађе.

(лето, пре коју годину)