seaside__by_hollynn

 МОРСКИ ПЕЈЗАЖ. ГОЛИ ЉУДИ

                 1.

Заправо смо обоје успорили

гажење по бешумној обали

(дражи нас чекање, видиш?)

Млада сам плот, још,

способан да осетим глад,

ти остајеш без прстију

сваким пребрзим кораком.

Срећемо се, као две змије,

преплићемо наше одбачене коже,

у  преломе језика хватамо се.

                 2.

Дигнем мало надланицу

да ублажим злато што сече таласе.

Најлепши део мене

у белини лежи и личи на тебе.

(Мислим) можда смо свест облутака

заробљена међу четири ограничена уда,

можда је и море кратког века.

Ми се дижемо кад дође ветар,

тонемо бучно, као лађе.

(лето, пре коју годину)

Mohsen Daemi - posthuman 2

ПОЧЕТАК ДАНА


Смешан неки човечуљак
у пругастим ногавицама
примиче се рано јутром
напуштеним киосцима
поред бивше окретнице
Ластиних аутобуса.

Извуче из својих гаћа
прекомерно коришћени
порнографски часопис, па
иза канти сакривши се,
препуних људског отпада,
почиње да радњу ради.

Пошто се растеретио
(и спаковао алатку)
још задихан и ознојен
искаче из свог скровишта,
на сав глас завијајући
најдражу свадбарску песму...

А шта сам ја ту тражио?
И, уопште, ко сам па ја
да се забављам срамотом
тужног оног човечуљка?
Нека га, нек' пева, срећан,
нек' скаче празном улицом!

Отпратићу га погледом,
када друкчије већ нећу;
шутнућу тек неко псето,
пљунућу што даље могу,
да ми дан забавно почне
да ми се кући не враћа.