ИЗГУБЉЕН У ДИВЉАЊУ СУНЦА
Млади је Феатон био син мога деде. Ни стриц ми, ни ујак, ни отац рођени. Али ми је чело зајахао и јахао стотину ноћи, док са уморних сахат-кула не затрешта петнаест пута, као опомена двапут, као загонетка двапут – сав умирен звек потонуо у многострукост ноћи.
Тада сам се нагао, сав наг и нагао, у освежењу једног потока; близнакиње-нимфе са истока сакрише се у шипраге, а задах капљица искрио је свуда. (Ох, пећине су, вреле, око нас вриштале!)
А ја, истетовиран муком борбе и гнева, запитах копита за савет, гриву за хлад. Шта ми све нису рекли, проклети моји удови, због њих сам хтео да кожу с плећа зубима стргнем!
Рушевине су се расуле по магистралним путевима, по њима коњокрадице јашу у врстама, стари као измаглице изнад високо дигнутих руку. Не посрнух, на први поглед, и они одмакоше.
Уздигох се. А с брда и сунца дође мир.
Млади је Феатон био син мога деде. Ни стриц ми, ни ујак, ни отац рођени. Али ми је чело зајахао и јахао стотину ноћи, док са уморних сахат-кула не затрешта петнаест пута, као опомена двапут, као загонетка двапут – сав умирен звек потонуо у многострукост ноћи.
Тада сам се нагао, сав наг и нагао, у освежењу једног потока; близнакиње-нимфе са истока сакрише се у шипраге, а задах капљица искрио је свуда. (Ох, пећине су, вреле, око нас вриштале!)
А ја, истетовиран муком борбе и гнева, запитах копита за савет, гриву за хлад. Шта ми све нису рекли, проклети моји удови, због њих сам хтео да кожу с плећа зубима стргнем!
Рушевине су се расуле по магистралним путевима, по њима коњокрадице јашу у врстама, стари као измаглице изнад високо дигнутих руку. Не посрнух, на први поглед, и они одмакоше.
Уздигох се. А с брда и сунца дође мир.
Нема коментара:
Постави коментар