ПРАЗНИ ГРАДОВИ

  

1.

Један се серафим јавио, златан

над лејом где се шеве и ситнопрсте препелице

мрким месом старог водоскока поје.

Главице га плаве и љубичасте, мирне

пратиле, па убрзо, шећером отежале

пале, а свемирски путник, над биљем

и поред незнане снаге и брзине

застао је, трепнуо, да нестане звезда.

О, не можеш погасити булке, о анђелски

ни шимшир–дрво, ни каћиперну гладиолу

рузмарин, коприву, хризантему, ни шипурак

не можеш осудити да не маме и не рађају.

Облак зеба покрио је на његов миг

једног, ситног и самог, само коластом доламом

помало заклоњеног, али опет нагог фазана

младог фазана, који дигне главу и спусти реп

док нечујно, гост са Престола, с ноге на ногу бљешти

запитан, не и збуњен, отворен, не и храбар

красан, а опет, не и непрактичан.

Carol Aust, Burning House 2 (2012)

ШАКА

 "Види, пожари поред пруге!"

Од последњег проласка воза шести сат

трећа кућа гори, ниска, чађава цела, углављена између

шљунковитог друма и шљунка дробљеног међу шине

воз је прошао, шести је сат, трећа кућа

празан одјек неке птице, горе, стење

а пламен кружи иза уха

и куће се губе у језичцима скерлетним и

жутим и искричавим димовима сваке поједине греде

сваке циглице ужарене, стакласте под пламенитим прстом

од зглобова који се ломе и пуцају гласно

прасне прст, некад цела шака, некад

цело тело једно или стоструко

покренуто, укочено, ишчилело, још само

на рожњачи на смрт преплашене деце још

само секунд или пар или

десет, док не одјекне шамар све до последње

куће у низу, од три у низу, шамар, прасак шамара или

одјек праска... следећи воз тандрче, севају по рошчићима његовим

ситни, понеки, неплодни прамичци

а лица слепљена са прозорским стаклима

буље, непристојно буље

пожар их мимоилази, а жудња им у очима.

??? (култура Хаманџија, Румунија, VI - III миленијум пре Христа)

НЕОЛИТ

Овде се чини да је све на домаку руке.

Д. Срејовић

  

1.

Стремљење кругу увек је онај

закон што одваја будне од нехотичних;

руј од трпљења, и празне карлице;

по кршевима празник гладних

стапа у једно што су два ил' три.

2.

Снага да се кружи беше, и биће,

воља вододелнице; глава у линијама

плоча је од семена; кад стране хтења

разоткрију скривени наход кремена,

оштреног, из дроба у фини алат.

  

3.

Смисао кружног био је присутан

у дану тровања опаком ватром,

кад сва пажња окрену на лик;

строп се склопио, маглом од глине,

опека ликујући као да прогледа.

  

  

4.

Зарекао сам се кругу да нећу

даље у крв да загледам дубоко;

вода се сили, на зло и напаст,

и буди у крину; ту луда, бела,

у недрима сања стари сан.

  

5.

Вера је заокружила тиме, и

рађа се звук из тајне плоти;

глуми жељу у новом камену,

док стари трпи страшно ломљење

у глави од свесне шупљине.

6.

Волећу овај круг од земље:

носи га јаки глас будиље,

јер је празан валов, мрчава сита,

а стопа у влази, шара у соју,

слика смирај дана.

201, by Martin Malovec 2013

Годину дана без гледања. Готово па годину дана, који мање или више.

Бележим где сам стао. Руком махнем у празном простору. Испрекидан пут, поскакивање по води, такве су линије ферибота, трајеката, на географским мапама. Погледам ближе - исте као линије пограничних појасева. Две празне бусије. Да ли је неко видео ону шуму између Србије и Хрватске? Прешао сам тамо први пут за свесног живота. Јеботе, како сам матор. А по први пут радим тако ординарне ствари. Да ли је неко видео ту шуму? Равну са обе стране, све то дрвеће израсло у истом дану.

И онда погледам напред, мој отац на возачевом седишту - само са друге стране, и сумрак је или сунце залази или се неко игра са прекидачима. Пар звезда се врти око ретровизорског стакла. Јелке, смрад тих освежавајућих јелки, у сваком џепу - мрзим те мирисе као што мрзим мирис мортаделе и млечног путера, као што волим мирис четинара и соли. Ето идеје: размутим со у врелој води и проспем је на божићно дрвце, такозвану новогодишњу јелку. Спржим мртвожуте иглице као да су под морским сунцем.

Безуспешно. Погледам напред, мој отац на возачевом седишту; погледам доле, почешем се између ногу. Ето толико.