четвртак, 2. децембар 2010.

* * *

Стално чујем
гладне жутокљунце
мекани им репови

упињу се да привуку
непажљив ниски облак
стално меких крила

одозго долази храна
већ сварени плод
од земље му је прошлост

сталан и заситан му укус
у дубовима међу багрењем
сува кишница пропада

влажан покрет кратког ветра
успављује моје жутокљунце
стално гладне и жељне

Нема коментара: